Hranom do zdravlja
HRANOM DO ZDRAVLJA, udruženje za nutricionizam i dijetetiku Tuzla  
Bosanski English

Vitamini

 

Općenito o vitaminima

 

Vitamini su organski sastojci koji se nalaze u veoma malim količinama u hrani. Čovjeku su neophodni za održavanje zdravlja, rast i reprodukciju. U početku, kada su se tek počeli otkrivati, njihova hemijska struktura bila je nepoznata. Tada je dogovorno da se dodjeljuju oznake koje su bile ili samo slova abecede ili kombinacija brojki i slova. Danas se koriste prikladni nazivi za svaki pojedini vitamin npr. tiamin (B1), riboflavin (B2), askorbinska kiselina (C), biotin (H), cijanokobalamin (B12) i dr.

Vitamini se moraju unositi u organizam u malim količinama isto kao što se moraju unositi esencijalne aminokiseline i esencijalne masne kiseline. Male količine pojedinih vitamina mogu se sintetisati u organizmu. Tako  naprimjer iz provitamina D nastaje vitamin D pod uticajem sunčanih zraka. Manje količine vitamina K i biotina (vitamina H) nastaje u organizmu uz pomoć crijevne mikroflore. Vitamin B3 (niacin) se sintetizra iz esencijalne aminokiseline triptofana, koju opet moramo unijeti hranom.

Za razliku od proteina, masti i ugljikohidrata vitamini u organizmu djeluju kao pojedinačne molekule, a ne kao makromolekule. To podrazumijeva da su fukcije vitamina  u ljudskom tijelu esencijalne u enzimskom sistemu metabolizma proteina, ugljikohidrata i masnoća.

Vitamini nisu izvori energiju ali pomažu enzimima u procesu metabolizma.

Potrebe za vitaminima se mjere u µg ili mg ili u internacionalnim jedinicama (IU). Njihova apsorpcija u ljudskom tijelu zavisi od unosa u prehrani.

Uloge vitamina u organizmu su različite, a neki od njih imaju i posebne karakteristične specifičnosti djelovanja. Tako su vitamini E i C antioksidanti, vitamini B skupine imaju često brojne funkcije koenzima, vitamin K ima značajnu ulogu kod koagulacija krvi, vitamin A ima uticaja na poboljšanje vida, a vitamin D na okoštavanje. Nedostaci pojedinih vitamina mogu dovesti kako do lakših tako i do težih oštećenja u organizmu. Tako recimo nedostaci vitamina A uzrokuje tzv. noćnu sljepoću, a nedostatak vitamina D rahitis, vitamina E mišićnu slabost, vitamina K usporeno grušanje krvi, vitamina B3 pelagru, vitamina B1 bolest „beri beri“, vitamin B12 anemiju itd.

Hemijski sastav vitamina je danas tačno poznat, kao i hemijski oblici i spojevi iz kojih nastaju. Hemijska priroda i fizikalno-hemijske osobine vitamina su raznovrsna. Većina vitamina pojavljuje se u različitim hemijskim oblicima.

 

Tabela 4.1.1. Hemija nekih vitamina, hemijski oblici i spojevi iz kojih nastaju (Jašić ,  2008)

 

Vitamin

Oblik vitamina

 

Vitamin

Oblik vitamina

Vitamin A

Retinil acetat

 

Pantotenska

kiselina

Kalcij D-pantotenat

Retinil palminat

Natrij D-pantotenat

Beta karoten

Deksapantenol

Retinol

 

Vitamin D

Vitamin D2

 

Vitamin B12

Cijanokobalmin

Vitamin D3

Hidroksokobalmin

Vitamin B1

Tiamin hidroklorid

 

Tiamin mononitrat

Biotin

D-biotin

 

Vitamin B2

Riboflavin

 

Vitamin C

L-askorbinska kiselina

Natrij Riboflavin - 5-fosfat

Natrij L-askorbat

 

Kalcij L-askorbat

Niacin

Nikotinamid

Askorbilni palmitat

Nikotinska kiselina

 

Kalij askorbat

 

Vitamin B6

Piridoksin hidroklorid

 

Vitamin E

D-alfa-tokoferol

Piridoksin -5-fosfat

DL-alfa-tokoferol

 

D-alfa-tokoferol acetat

Folati

Folna kiselina

DL-alfa-tokoferol acetat

 

Vitamin K

Filokinon

 

Vitamini se konvencionalno dijele u dvije osnovne grupe:

  • topive u vodi – hidrosolubilne i
  • topive u masnoćama – liposolubilne.

U liposolubilne vitamine ubrajamo: vitamin D (kalciferol), E (tokoferol), K (fitomenadion) i A (retinol), dok u hidrosolubilne vitamine ubrajamo: vitamin B1 (tiamin), B2 (riboflavin) B6 (piridoksin), B12 -cijankobalamin, C (askorbinska kiselina) te B3 niacin-nikotinsku, B5 – pantotensku kiselinu, B7 – biotin i B9 -folnu kiselinu.

U vitamine se često ubrajaju i inozitol (Ino), PABA[1], orotinska kiselina - B13, panagmična kiselina - B15, holin, leatril (amgdalin) B17 te bioflavonoidi poznati kao vitamin P. Oko većine ovih spojeva još postoje kontraverze priznavanja kao vitamina.

Liposolubilni vitamini se apsorbuju, transportuju i pohranjuju na duži vremenski period na način koji je općenito veoma sličan tim procesima kod masti. Hidrosolubilni vitamini se metaboliziraju slično vodenim fiziološkim medijima, koji se kraće zadržavaju u organizmu i u večim količinama se izlučuju putem urina.

 

Tabela 4.1.2. Vitamini u pojedinim namirnicama

 

 

Godina otkrića

Vitamin Vitamin

Food source Izvor  u hrani

1913

Vitamin A ( retinol )

Jetra, žumanac, riba, mrkva, paprika, narandža i sl.

1910

Vitamin B 1 ( Tiamin )

Riža mekinje

1920

Vitamin C ( Askorbinska kiselina )

Citrus , većina svježe hrane

1920

Vitamin D ( Calciferol )

Riblje ulje, riba, mliječni proizvodi, žitarice

1920

Vitamin B 2 ( Riboflavin)

Meso i jaja

1922

Vitamin E ( tokoferol )

Pšenične klice ulje , nerafinirano biljna ulja

1926

Vitamin B12 (Cobalamins)

jetra , jaja , životinjski proizvodi

1929

Vitamin K 1 ( Phylloquinone )

Lisnato povrće špinat, kupus, brokula, goveđa jetra, zeleni čaj

1931

Vitamin B 5 ( Pantotenska kiselina )

Meso, mahunarke, žitarice, jaja, mlijeko, povrće

1931

Vitamin B 7 ( biotin )

Meso i mliječni proizvodi i jaja

1934

Vitamin B 6 ( piridoksin )

Meso , mliječni proizvodi

1936

Vitamin B 3 ( Niacin )

Meso,  jaja i žitarice

1941

Vitamin B 9 ( folna kiselina )

Lisnato zeleno povrće špinat, kupus, brokula

 

 

Postoje izvjesne razlike izmedju vitamina topivih u vodi i vitamina topivih u mastima. Vitamini topivu u vodi su termički nestabliniji pa im se količina u hrani smanjuje tokom pasterizacije i sterilizaciji. Pri nižim režimima termičke obrade gubitak je obično 40 do 60 %, a pri sterilizaciji u nekim slučajevima vitamini potpuno degradiraju. Prilikom pranja hrane liposolubilni vitamini se zadržavaju u hrani, a hidrosolubilni se dijelom otapaju i ispiraju vodom. Prilikom unosa u organizam moraju se prvo rastvoriti u limfi i tek onda prelaze u krv.

Do nedostatka vitamina u organizmu zbog nedovoljnog unošenja u organizam putem hrane, zbog poremećaja u resorpciji kao i zbog gubitka iz tijela.

 

Ključni pojmovi

 

v  Vitamini su esencijalni nutrijenti koji se moraju unositi hranom i imaju različitu hemijsku strukturu.

v  Dijele se na hidrosolubilne i liposolubilne.

v  Liposolubilni vitamini se absorbuju putem limfotoka i putuju u krvi pomoću proteinskih nosača.

v  Liposolubilni vitamini se deponuju u lipdima i adipoznim tkivima te mogu da stvaraju toksične koncentracije.

v  Kuhanjem i pranjem hrane manje se gubi liposolubilni u odnosu na hidrosolubilne vitamine.

v  Hidrosolubilni vitamini se absorbuju direktno u krvotok i putuju slobodno te ne trebaju proteinske nosioce.

v  Kuhanjem i pranjem gubi se dio hidrosolubilnih vitamina iz hrane.

v  Hidrosolubilni vitamini se ne deponuju u tkivima pa se izbacuju urinomako se unesu u prekomjernoj količini.

v  Uloge vitamina u organizmu su različite, a najčešće ulaze u sastav koenzima.

v  Vitamini E i C su antioksidanti, vitamini B skupine imaju često brojne funkcije koenzima, vitamin K ima značajnu ulogu kod koagulacija krvi, vitamin A ima uticaja na poboljšanje vida, a vitamin D na okoštavanje.

 



[1] Skraćenica od para-amino benzeva kiselina, dio molekule folne kiseline.

 

Poremećaji uzrokovani vitaminima. Hipovitaminoze su bolesti izazvane nedovoljnim unosom vitamina putem hrane (primarne hipovitaminoze) ili stečenim poremećajima digestije, apsorpcije i metabolizma vitamina uz zadovoljavajući egzogeni unos (sekundarne hipovitaminoze). Hipovitaminoze se liječe davanjem fizioloških doza vitamina koji nedostaju, ali ih je u pravilu moguće i poželjno prevenirati pravilnom ishranom. Uzroci nedostatak vitamina su:

  • nedovoljno unošenje
  • smanjenje apsorpcije
  • smanjenje iskorištenja
  • povećanje ekskrecije
  • povećanje potreba.

Vitamin-reaktivne nasljedne metaboličke bolesti (nasljedne vitaminske ovisnosti) mendelski su (monogenski) nasljedne bolesti u kojima postoji nasljedni poremećaj u metabolizmu vitamina. Njihovo kliničko značenje je u tome što se mogu liječiti nefiziološki velikim "farmakološkim" dozama odgovarajućeg vitamina, one su 10 do 100 puta veće od fizioloških potreba tog vitamina. Postoji više načina za nastanak  ovih poremećaja, a to su:

-        defekat transporta vitamina u stanicu

-       defektna pretvorba vitamina u aktivni oblik koenzima

-       defekat spajanja koenzima sa apoenzimom pri stvaranju holoenzima zbog mutacije apoenzima.

 

Hipervitaminoze su poremećaji koji nastaju zbog prevelikog, unosa pojedinog vitamina, osobito vitamina topljivih u lipidima. Iznimno su moguće i hipervitaminoze zbog pretjeranog unosa hranom ( primjer unosa vitamina A konzumiranjem jetre sjevernog medvjeda). Različita rastvorljivost vitamina u vodi i mastima uslovljava i razne mogućnosti nastanka hipervitaminoza.

 

 

HIDROSOLUBILNI VITAMINI

Naučnici koji su prvi otkrili vitamin B su vjerovali da je to samo jedan složen vitamin. Kako su više istraživali, otkrili su da je to ustvari skupina više funkcionalno različitih vitamina. Saznali su da se radi o osam vitamina B skupine. Inicijali za razlikovanje ovih vitamina su brojevi dodati slovu B, npr. B6 i B12. Danas, sa izuzetkom vitamina B6 i B12, obično vitamine B kompleksa nazivamo njihovim imenima: tiamin (B1), riboflavin (B2), niacin (B3), pantotenska kiselina, biotin i folna kiselina.

B vitamini djeluju prvenstveno kao koenzimi (ili kao dijelovi koenzima), ključne tvari koje započinju reakciju enzima. Enzimi reguliraju cjelokupan život jer podržavaju hemijske reakcije. Vitamini B skupine su neophodni za pretvorbu ugljikohidrata, masti i proteina u energiju kao i za njihovo korištenje za izgradnju i obnavljanje tjelesnih tkiva. Manjak ovih vitamina može dovesti do ozbiljnih posljedica uključujući mišićnu slabost, mentalnu konfuziju, paralizu, poremećaje živčanog sistema, probavne smetnje, ispucalu i ljuskavu  kožu, teške anemije i poremećaj rada srca.

Hidrosolubilni vitamini (topljivi u vodi) – apsorbuju se direktno u krvotok, putuju slobodno, ne trebaju proteinske nosače, ne deponuju se u tkivima, ne stvaraju toksične koncentracije, izlučuju se urinom u ekscesnim stanjima, a kuhanjem i pranjem se gubi dio ovih vitamina.

U narednom tekstu možete preuzeti u formi PP više o hidrosolubilnim vitaminima.

1. B1 TIJAMIN više pogledati klikom na   1._B1_(Tiamin,_aneurin).ppt

2.B2 RIBOFLAVIN više pogledati klikom na    2._Riboflavin_B2.ppt

3. B3 NIJACINviše pogledati klikom na    3.Vitamin__B3_-_nijacin,_nikotinska_kiselina.ppt

4. B4 ADENIN ( ne svrstava se u vitamine)

5. B5 PANTOTENSKA KISELINA više pogledati klikom na    4.Vitamin_B5_-_pantotenska_kiselina.ppt

6. B6 PIRIDOKSIN više pogledati klikom na   6._Piridoksin_(vitamin_B6).ppt

7. B7 BIOTIN više pogledati klikom na    7._Biotin.ppt

8. B9 INOSITOL  ( postoje kontraverze da je vitamin ali ima značajne funkcije )

9. B9  FOLNA KISELINA više pogledati klikom na 9.Folna_kiselina_B9.ppt

10. B10 PARA AMINOBENZOJEVA KISELINA ( DRUGI NAZIV BX)

11.B11 SALICILNA KISELINA  ( postoje kontraverze da je vitamin ali ima značajne funkcije )

12. B12.CIJANOKOBALAMIN više pogledati klikom na 12._CIJANOKOBALAMIN_(VITAMIN_B12).ppt

13. B13 OROTINSKA KISELINA

 

14. B14 MJEŠAVINA VITAMINA B10 I B11

   

15. B15 PANGAMIČNA KISELINA . PANGAMATE  ILI D-GLUCONODIMETHYLAMINO OCTENE KISELINE

 

16. B16  DMG  ILI DIMETILGLICIN

 

17. B17  AMIGDALIN ILI  LAETRIL, CIJANOGENI GLIKOZID IZ SJEMENKI  ( postoje kontraverze da je vitamin ali ima značajne funkcije )

 

18. B18 (FAD, Flavin Adenine Dinucleotide)

 

19. B19

 

B20.  KARNITIN

 

 

LIPOSOLUBILNI VITAMINI

 

Liposolubilni vitamini (topljivi u  lipidima ) – apsorbuju se putem limfotoka, putuju u krvi pomoću proteinskih nosača, deponuju se u lipidima i masnim tkivima te zbog toga mogu da stvaraju toksične koncentracije, a kuhanjem i pranjem se gubi manje ovih vitamina u odnosu na hidrosolubilne.

 

1.      Vatiami A,  pogledati više ....vitamin_A_retinol.ppt

2.      Vitamin D  pogledati više...Vitamin_D-kalciferol.ppt

3.      Vitamin E, pogledati više....vitamin_E_Tokoferol.ppt

4.      Vitamin K, pogledati više Vitamina_K_Menakinon.ppt

 

Dnevne potrebe liposlolubilnih vitamina (RDA):

Vitamin A

5000 i.j.  ili 120 μg

Vitamin D

400 i.j.    ili 5 μg 

Vitamin E

15 i.j.      ili 10mg

Vitamin K

75-100 μg

 

Content Management Powered by UTF-8 CuteNews
Partneri iz područja prehrambene i farmaceutske industrije koji podržavaju projekat "Hranom do zdravlja"

Zada Pharmaceuticals

AsSolgar

UnifarmSolana Tuzla

Slatka Varoš Gračanica

OSPHARM

Fana

Voćar

Vispak

MenpromVitalis sokovi

Kent

Semberka

 
Copyright © 2011 - Sva prava pridržana - Hranom do zdravlja